Bez nje i nje­nog gla­sa ne mo­že da pro­đe ni je­dan al­bum. Bez nje­nih hi­to­va ne­ma ni jed­ne top li­ste, a bez nje­nih du­e­ta ne­ma do­bre za­ba­ve. Ne­dav­no je sni­mi­la pje­smu za svo­ju du­šu. Mu­zi­ku i tekst pje­sme „Go­di­ne i la­ži”, pot­pi­su­je Alek­san­dra Mi­lu­ti­no­vić.
- Ka­ko sam uglav­nom do sad sni­ma­la ne­ke rum­be, čak su i oba du­e­ta sa Lu­ka­som bi­le br­že pje­sme, htje­la sam da ura­dim jed­nu pje­smu ko­ja će na ne­ki na­čin bi­ti re­tro i pod­sje­ti­ti na one pje­sme ko­je su se ra­ni­je sni­ma­le. Ja ta­kve pje­sme pu­no vo­lim i Alek­san­dra Mi­lu­ti­no­vić je na­pi­sa­la pra­vi žen­ski tekst – ka­za­la je Iva­na.
Iva­na Se­la­kov is­pra­tila je 2015. u Ja­go­di­ni, a već pr­vog da­na u No­voj go­di­ni bila je u bu­dvan­skom Tro­ka­de­ru. Na­kon ne­ko­li­ko sto­ti­na pre­đe­nih ki­lo­me­ta­ra u pr­vim da­ni­ma, Iva­na se vra­tila 3. ja­nu­a­ra u svo­je lju­bav­no gni­je­zdo da sa svo­jim iza­bra­ni­kom spre­mi ne­ko me­so i uži­va u no­vo­go­di­šnjem pro­gra­mu.
Da li će ovaj singl bi­ti na­ja­va za ono što sli­je­di?
- Pa u pri­vat­nom ži­vo­tu ni­šta po­seb­no, a po­slov­no da. Pla­ni­ram da za­vr­šim tre­ći al­bum i da ga iz­dam. Ima­mo već pu­no pje­sa­ma ko­je su sa­me iz­la­zi­le kao sin­glo­vi i mi­slim da je kraj­nje vri­je­me da do­dam ne­ko­li­ko pje­sa­ma i da ih ob­je­di­nim u al­bum. Još uvi­jek ne znam tač­no ka­da će iza­ći. Pje­sme imam. sad tre­ba da se ura­de, a on­da za­vi­si od mo­jih sa­rad­ni­ka ko­li­ko će oni bi­ti br­zi. Vje­ru­jem da će ne­gdje na pro­lje­će bi­ti go­tov.
Na ko­ji na­čin bi­ra­te pje­sme i da li vam se de­ša­va da iako do­bi­je­te do­bru pje­smu na kra­ju je ne sni­mi­te?
- Pa ima pje­sa­ma ko­je mi ne leg­nu. Kad mi ne­ko po­nu­di pje­smu vo­lim da je „pro­bam” u stu­di­ju, da vi­dim ka­ko će to da zvu­či i ako mi ne leg­ne, ako ni­sam za­do­volj­na, bez ob­zi­ra da li mi se svi­đa ili ne, mo­ram da od­u­sta­nem. Iskre­no to mi se de­si­lo par pu­ta do­sad, sa­da uglav­nom imam svoj stil i od­mah kad je ču­jem znam da li mi od­go­va­ra ili ne.
Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te da­na­šnju mu­zič­ku sce­nu i to što se mno­gi pro­bi­ja­ju na osno­vu fi­zič­kog iz­gle­da, a ma­nje na osno­vu gla­sa?
- Uvi­jek je bi­lo i ovo­ga i ono­ga, mo­žda sad ma­lo vi­še ne­go pri­je, ali mi­slim da ima mje­sta za sve. Uvi­jek je bi­lo i šo­u­me­na ko­ji su lo­ši pje­va­či, kao i do­brih pje­va­ča, a lo­ših šo­u­me­na. Mi­slim da je estra­da i sce­na do­volj­no ve­li­ka da svi mo­že­mo da funk­ci­o­ni­še­mo i da ra­di­mo, a pu­bli­ka je ta ko­ja bi­ra ho­će li da slu­ša ovo ili ono i na­rav­no na kra­ju kra­je­va je taj oda­bir pu­bli­ke na­ma i naj­bit­ni­ji.
Šta mi­sli­te da je Vas iz­dvo­ji­lo na estrad­nom ne­bu u mo­ru osta­lih pje­va­či­ca mla­đe ge­ne­ra­ci­je?
- Mo­žda taj iz­bor pje­sa­ma pri­je sve­ga, pa bo­ja gla­sa i mo­žda ži­vi na­stu­pi. De­fi­ni­tiv­no na na­stu­pi­ma sa ben­dom da­jem mak­si­mum, di­je­lim svu svo­ju ener­gi­ju i mi­slim da je to ja­ko bit­no. Ne­dav­no sam bi­la u Šved­skoj, na mi­ni tur­ne­ji za­jed­no sa Bo­ba­nom Ra­jo­vi­ćem i jed­no dru­gom smo upu­ti­li mno­go kom­pli­me­na­ta baš na ra­čun te ener­gi­je i ko­li­ko smo se da­li toj pu­bli­ci. Mi­slim da su oni to i te ka­ko pre­po­zna­li jer su nam vra­ti­li mno­go po­ru­ka da su se ja­ko li­je­po pro­ve­li.
Mo­gu li fa­no­vi oče­ki­va­ti i ne­ki du­et sa Bo­ba­nom Ra­jo­vi­ćem?
- Ni­smo raz­go­va­ra­li o to­me, jer smo se slu­čaj­no sre­li, ali me­ni se ja­ko svi­đa nje­go­va ener­gi­ja i mi­slim da je on je­dan od tih pje­va­ča ko­ji da­ju 100 po­sto na bi­ni što je bit­ni­je ne­go da sad ne­ko sa­vr­še­no pje­va, da je sva­ki tri­ler na mje­stu, a da je ener­gi­ja nu­la.
Pam­ti­te li ne­ki ro­man­ti­čan do­ček ko­ji Vam je deč­ko pri­re­dio?
- Po­što smo nas dvo­je stal­no za­jed­no na mo­jim na­stu­pi­ma ni­je mo­gao ni­šta da pri­re­di jer po­sled­njih se­dam-osam go­di­na ko­li­ko smo za­jed­no No­ve go­di­ne do­če­ku­je­mo na mo­jim kon­cer­ti­ma. Ono što nam je naj­bit­ni­je je da jed­no dru­gom če­sti­ta­mo pr­vi, po­lju­bi­mo se i po­že­li­mo sve ono što je bit­no, a to je pri­je sve­ga zdra­vlje i sre­ću. Mi pje­va­či sla­vi­mo No­vu go­di­nu tek 3. ja­nu­a­ra, jer smo 31, 1. i 2. za­u­ze­ti. Ja ću 2. ja­nu­a­ra pje­va­ti u Tro­ka­de­ru u Bu­dvi, ta­ko da me­ni ne­ma sta­ja­nja do 3. ja­nu­a­ra. A on­da će­mo kad se vra­ti­mo ku­ći na­pra­vi­ti jed­nu bo­ga­tu tr­pe­zu i gle­da­će­mo no­vo­go­di­šnji pro­gram. Za­pra­vo na­ma će tad bi­ti do­ček No­ve go­di­ne.
Je­ste li od onih že­na ko­je če­ka­ju 1. ja­nu­ar da kre­nu sa ne­kim bit­ni­jim pro­mje­na­ma u ži­vo­tu?
- Ne, ni­ka­da ni­sam pra­vi­la pla­no­ve tog ti­pa, ja sam spon­ta­na za te stva­ri i ne­kad mi ide­ja is­ko­či da­nas i ja već sju­tra to re­a­li­zu­jem ta­ko da ne pra­vim ne­ke po­seb­ne pla­no­ve za sle­de­ću go­di­nu.
Ko­li­ko se prazničnistaj­ling raz­li­ku­je od onih ko­ji ina­če no­si­te na na­stu­pi­ma?
- Na na­stu­pi­ma no­sim i ha­lji­ne i pan­ta­lo­ne i šort­se­ve i mi­ni suk­nje, ali za no­vo­go­di­šnju noć ta va­ri­jan­ta pan­ta­lo­ne i šort­se­vi ot­pa­da ta­ko da se uvi­jek tru­dim da bu­de ona­ko ma­lo sve­ča­ni­ja ha­lji­na.
A.Š.


Ra­du­jem se po­klo­ni­ma

Na šta vas aso­ci­ra­ju pra­zni­ci i sje­ća­te li se ka­ko ste ih pro­sla­vlja­li kao di­je­te?
- Aso­ci­ra­ju me na jel­ku i po­klo­ne kao i sva­ko di­je­te. Svi se mi ra­du­je­mo po­klo­ni­ma čak i sad kad smo ve­li­ki. Ni­kad ni­je loš tre­nu­tak za po­klo­ne, a po­seb­no kad su ti pra­zni­ci on­da se to ne­ka­ko pod­ra­zu­mi­je­va. Vo­lim da da­jem po­klo­ne, a isto ta­ko vo­lim i da ih pri­mam.


Praznična tr­pe­za sa deč­kom

Pri­pre­ma­te li sa­mi prazničnu tr­pe­zu?
- Pa ne­mam vre­me­na, i to ću po­mje­ri­ti za par dana. Tad ću ne­što spre­mi­ti fi­no, i Pe­đa vo­li da ku­va ta­ko da nas dvo­je spre­mi­mo raz­ne đa­ko­ni­je, ne­ka me­sa, so­se­ve.